Mogu li biljke čitati naše misli?

                                         Klajv Beksterov rad sa biljkama i detektorom laži

Mogu li biljke na neki način osetiti i razumeti naše misli? Da li će razumevanje povezanosti svega što je živo proširiti naše poimanje prirode ovog fizičkog sveta?

Jedan od prvih istraživača koji je se bavio osetljivošću biljaka krajem 19. veka bio je Indijac, Sir Jagdish Chandra Bose. On je primetio da sve biljke i svaki deo biljke reaguje na šok isto kao i mišići kod životinja. Do početka ’60-ih, drugi istraživač, Klajv Bekster, sistematski je prikupljao dokaze o vrlo kompleksnom stanju svesnosti biljaka i njihovih reakcija na široki spektar direktnih i ne lokalnih podražaja. U ranim ’60-im radio je za CIA kao islednik, a osnovni alat mu je bio poligraf ili tkz. detektor laži.

Priča kaže da je jednog dana povezao biljku na poligraf. Nakon 15 minuta nije dobio nikakav signal. Tada je pomislio da spali jedan list. U sledećem trenutku poligraf je iscrtao prvu reakciju biljke i to samo na njegovu pomisao, a ne stvarnu akciju paljenje lista.

Možete zamisliti njegov šok. Da li je biljka upravo pročitala njegove misli? Da li je biljka primetila neku drugu suptilnu promenu u njegovom ponašanju kada je imao tu misao? Kako to funkcioniše? Tako je počela duga istraživačka avantura  koju je nazvao osnovna percepcija kod biljaka, jaja, bakterija, škampa i drugih oblika života. Bakster je objavio svoje istraživanje u „International Journal of Parapsychology” 1968, i do 1975 njegove rezultate su preuzela još tri naučnika – Horovic, Luis i Gasteiger – i objavili u prestižnom Albeit conservative, journal Science.

1979, pojavio se dokumentarni film pod nazivom Tajni život biljaka i muzikom Stivi Vondera. Iako je bio kontroverzan kada se pojavio, film je predstavio revolucionarni koncept da su biljke svesna živa bića i da komuniciraju ne samo sa ljudima već možda čak i sa zvezdama. Do 2007, vlada Švajcarske je donela zakon po kome biljke imaju svoja prava i moraju se tretirati odgovarajuće. Sledeće godine vlada Ekvadora je donela stav koji je ušao u ustav, “Priroda ima pravo na održanje i obnavljanje svojih vitalnih ciklusa, strukture, funkcije i evolutivnih procesa”. Sedamdeset odsto stanovnika Ekvadora glasalo je u korist zaštite prirode  ovim amandmanom, što je i u skladu sa njihovom drevnom šamanskom tradicijom i kulturom.

Lagano, nauka i društvo u celini, počinju da shvataju ono što su mudraci raznih kultura znali odavno: sve je živo i sve je povezano – svaka biljka, drvo, kamen, životinje, reke, planine – sve,  sve je povezano, sve i svi smo jedno.