Nekada su narodi vodili ratove tako što bi golom silom
preotimali jedni drugima ono što su smatrali da je vredno. Vremenom je konceptratovanja
promenjen, i samo se u izuzetnim slučajevima primenjuje gola sila. Savremeni
oblik ratovanja zove se “manipulacija”, a cilj mu je isti kao i u slučaju
drugih oblika ratovanja -porobiti ili ubiti čoveka i oduzeti mu ono što poseduje.Važno
je istaći da je čoveka moguće ubiti na dva načina.Jedan od načina je pucanjem
iz vatrenog oružja, vešanjem, odrubljivanjem glave i slično, a mnogo gori način
ubijanja čoveka je oduzimanjem dostojanstva. U ovom drugom slučaju, čovek se
pretvara u bezlično biće koje gubi emocije, ne osaća uvredu ili poniženje, i postaje
potpuno nepouzdan.Najpoznatiji primer duhovnog umiranja jesu narkomani koji su
za jednu dozu narkotika spremni da učine sve što se od njih zatraži.Oni su
spremni da podnesu najveća poniženja, samo da bi došli do potrebne doze
narkotika, a takođe su spremni i da bez razmišljanja ubiju bilo kog čoveka ako
je to jedini put kojim se stiže do onoga što im je preko potrebno.Istraživanja
pokazuju da su narkomani veoma nepostojani kao prijatelji,jer je njihova
potreba za narkotikom tako velika da će sigurno pogaziti svako obećanje ili
dogovor, i izneveriti najvećeg prijatelja i dobrotvora, ako je to u funkciji
zadovoljenja narkomanske potrebe.Savremeni ratni stratezi su zato promenili ne samo
svoje ratničke uniforme, već i metode ratovanja. Zašto voditi ratove, ako je
mirnim putem moguće od ljudi napraviti robove i oduzeti im ono što imaju? A to
se postiže manipulacijom.Jedna od najpoznatijih izreka onih koji sprovode
manipulaciju jeste: “Dajte da mi vaspitavamo vaše dete do njegove sedme godine,
a viposle sa njim radite šta hoćete.”Eksperti manipulacije su uvideli da je
vaspitanje dece najvažnija aktivnost u ovom svetu -ono što umnogome oblikuje
sudbinu pojedinaca, porodica i država. Zato je njihova aktivnost prvenstveno
usmerena na decu, jer je dečji karakter najpodložniji uticajima
Nema komentara:
Objavi komentar